БУНТОВНА ДЕЦА СУ ТЕСТ ЗА НАШУ ДУШУ – Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

http://faithbookorthodoxy.wordpress.com

FAITHBOOK – ORTHODOXY

БУНТОВНА ДЕЦА СУ ТЕСТ ЗА НАШУ ДУШУ

Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/110855.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Одговорио бих вам, али ви сте у раси

У школи су моји омиљени ученици били названи „бунтовници.“ Од ове деце сам много научио.

Једном је један дечак закаснио на час, ушао је када смо већ почели, а ја бих се увек узнемирио када би неко од ученика закаснио. Желео сам да на почетку часа сви буду на својим местима, јер сам тада сматрао, да ћу у супротном изгубити ауторитет који приличи наствнику.

И тако је овај несрећни момак каснио на час читавих седам минута, зато што је играо кошарку у дворишту. Штавише, након што је сео на своје место, он наставља да удара лоптом о под. Говорим о Светом Духу, а из школске клупе стиже порука: „Бум, бум, бум.“ Рекао сам му:

–Брзо изађи из учионице!

Наљутио сам се на овог дечака и избацио га са часа. Али оно што је рекао пре него што ће напустити час, никада нећу заборавити. Овај момак се окренуо и рекао:

–Знате, одговорио бих вам, али ви сте у раси.

Ох! Одмах сам се прибрао и мирно сам му рекао:

–Добро, само зато што сам ја у раси, изађи са часа!

И он је изашао.

Касније сам често спомињао овај случај. Сирото дете је рекло исправну ствар! Да, ја сам свештеник, али као човек са човеком, према њему сам се понео крајње ужасно, истеравши га са наставе. Овај дечак ми је одржао добру лекцију.

Као да ми је Господ рекао: „Оче, ја желим да наставите да учите ту децу. Али са узорним ученицима је све једноставно, замолиш их да устану, они ће

Advertisements

МОЋ, КОJУ НАМ ДАJЕ ХРИСТОС – Митрополит Лимасолски Атанасије

http://havefaithorthodoxy.wordpress.com

HAVE FAITH – ORTHODOXY

МОЋ, КОJУ НАМ ДАJЕ ХРИСТОС

Митрополит Лимасолски Атанасије

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/98918.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Често се осећамо потиштеним и тада разумемо Христове речи: «Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени и Ја ћу вас одморити» (Мт. 11: 28). Млади то не могу осетити у пуној мери, јер они нису толико оптерећени, али зрели људи, који су прошли кроз мноштво опасности, жалости, тешкоћа, несрећа и слабости, врло добро схватају о чему се ради. После свега тога, после толико година које оптерећују, човек само хоће да се одмори, да збаци свој терет, да се ослободи од њега.

Једини ко нам може пружити то олакшање је Христос. Нико други то не може. Све остало што покушавамо, све је то од човека. Да, то нам може помоћи у одређеној мери, на пример можемо отићи на путовање, посетити доброг пријатеља, или на неко друго пријатно место. То нам помаже и даје нам спокоја, али нема ту дубинског значаја. Само Христос може нашој души подарити истински мир, јер Он је «покој душе наше».

Тако се и молимо на литургији: «сами себе, једни друге и сав живот свој, Христу Богу предајмо». Предајмо Христу сву тежину свог «ја», предајмо Му све своје бриге,

(НЕ) ЖЕЛИМ У РАЈ! – Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

http://heavenonearthorthodoxy.wordpress.com

HEAVEN ON EARTH – ORTHODOXY

(НЕ) ЖЕЛИМ У РАЈ!

Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/111453.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Имам радосну вест за тебе и желим да је прихватиш са радошћу, као када чујеш нешто пријатно. А пријатно овде јесте то што идеш у рај, спасићеш се и заувек ћеш бити са Богом. Просто хоћу да ти објасним ко ће бити заједно са тобом у рају. А уз тебе ће тамо бити – после ћу ти рећи одакле сам сазнао све ове новости и ко ми их је пренео – дакле, поред тебе могу бити неки злочинци, окајани грешници: на пример: Хитлер, Диоклецијан, можда још неки такав прогонитељ. И шта? Још увек желиш да доспеш тамо? Или ти то превише смета?

Теби се не допадају ти људи? Тако значи, ти не желиш да они буду тамо заједно са тобом! Онда у реду. Хајде да изменимо тај услов, пошто можемо све да уредимо и тако да они не буду тамо, ако то није по твоме. Нека онда та група људи у рају, којој ти будеш припадао, буде друкчије сачињена. Нека уз тебе тамо буде неко од твоје браће с којима ти не разговараш. Као ономад када си кренуо на свадбу и правио се да не видиш свог пријатеља, значи, бићеш тамо са својим братом који ти се не свиђа. Како? Опет нећеш? Онда добро.

Ах, сећаш се како си ми причао да си се развео, е па бићеш у рају са својом женом, баш оном од које си се развео, она ће бити тамо са тобом. Ти и она. А-а-а! Ни то ти се не свиђа? Али рекао сам ти да ћеш бити у рају! А ти говориш:

–Нећу у рај! Ако у рају уз мене буду такви људи, онда не желим у рај! Хоћу да тамо са мном буду…

–Добро, кога желиш да видиш тамо?

–Оне који ми одговарају, а не оне који су ми непријатни и које не волим. Хоћу тамо да видим оне које волим, с којима сам у добрим односима, с којима немам проблема. А те с којима сам у лошим односима не желим тамо да видим поред себе!

То јест, желиш у рај, али да тамо не буду сви који треба да буду, већ само неки. И не жури да ме нагрдиш што причам глупости, зато што сам то прочитао у једној духовној књизи у којој стоји: «Замисли да у рају са тобом буде Хитлер. Како ћеш се тада осетити?» Али ти, прво, прихваташ као датост да се тако нешто не може догодити, а друго, говориш:

–Чак и ако се они спасу, свеједно не желим уопште да их видим.

Добро је онда да ти ниси Бог! Добро је и да ја нисам Он, зато што Бог расуђује

“КАД СМО СЕ ВЕЋ РАЗВЕЛИ, НЕКА ОНА БУДЕ НЕСРЕЋНА” – Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

http://havefaithorthodoxy.wordpress.com

HAVE FAITH – ORTHODOXY

“КАД СМО СЕ ВЕЋ РАЗВЕЛИ, НЕКА ОНА БУДЕ НЕСРЕЋНА”

Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/112521.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Један млади човек био је принуђен да се разведе од своје супруге, али његова љубав према њој никада није ишчезла. Говорио је: „Желим јој срећу, где год да је и са ким год да је. Нека буде срећна! Она то заслужује. Заиста је волим и желим да буде срећна.“

А други човек, који се недавно такође развео од жене, био је много гневан и увређено је говорио: „Кад смо се већ развели, нека она више никада и ни са ким не буде срећна! Нека прође кроз све оно што сам ја проживљавао због ње!“ И неко му је рекао: „Чекај! Ти си је заиста много волео, говорио си о њој предивне речи! Шта се догодило? Када је твоја љубав успела да се претвори у мржњу, злурадост, осећај освете? Где је нестала?“

Видите како се то десило. Ми волимо док нас воле. Када је све потчињено нашим условима, нашим жељама и прохтевима. Волимо, док нам тај човек одговара, док је он само наш. Односно, ми се вртимо око сопственог „ја“. Лако је волети, кад те воле.

Ја на пример, не могу да кажем да те истински волим. Знаш ли зашто? Зато што се одмах посвађамо, кад између нас дође до неког неспоразума, и кад ми ти кажеш нешто непријатно.

И само ако се будем трудио да у овој ситуацији препознам Божију промисао – да је Бог допустио овај неспоразум зарад нашег смирења и спасења, ако се будем сећао да је твоја душа прекрасна, упркос твојим речима и поступцима, ако не престанем да те волим после свега овога, тек тада могу да кажем да те волим. Љубав је подвиг у коме се не истрајава лако, али његов резултат можеш у тренутку да изгубиш.

Права љубав је неправедна

Не можемо волети само оне који нас воле и испуњавају све наше прохтеве. То је људска љубав, љубав „ти мени – ја теби“, равноправна љубав. Али права љубав је неправедна. Неправедна је, јер ти показујеш великодушност према човеку који ти је учинио зло. Али ово је могуће само ако долази из наше унутрашњости.

Ако није тако, онда на површину испливава нешто друго: нервоза, озлојеђеност, проклињање, викање, псовање. Међутим, ако обратите пажњу на ово, онда се можете помолити и рећи: „Господе, захваљујући искушењу које си ми послао, ја сам боље упознао себе, и схватио сам да не живим онако како би требало да живим. Зато што сам се гневио, када бих чуо

КАДА БИСМО БИЛИ БОЖИЈИ… – Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

http://cominghomeorthodoxy.wordpress.com

COMING HOME – ORTHODOXY

КАДА БИСМО БИЛИ БОЖИЈИ…

Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/105931.htm

http://www.pravoslavie.ru/authors/5036.htm

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

ПРАВОСЛАВЉЕ

Не смемо заборавити да укус Бога у нашим устима и у нашој души треба да се мења са проласком времена. Наравно да Бог у Кога верујемо остаје исти такав какав је и био, али било би добро када би се начин на који верујемо, мењао кроз време. Свети Порфирије говори да му се Бог чинио као врло строг, док је био млад: «Схватао сам Бога као веома строгог, зато што сам мислио да је Бог такав. Када су ми људи долазили да нешто исповеде, отварао сам Крмчију, почињао да рачунам дане, месеце, године и на крају предочавао збир: „Ти ћеш се причестити кроз толико и толико година, а ти – после толико и толико“, – и тако даље.»

Али када човек истински осети Бога љубави, Бога Живога, Који јесте благост и милосрђе, љубав и истина, прилагодљивост и доброта према сваком човеку, тада његово схватање свега почиње да се мења. Догађаји и понашање људи који те окружују остају исти као што су и били, али ти на њих више не реагујеш, зати што разумеш да Бог то посматра на другачији начин.

Неки од нас су почели да иду у цркву с малих ногу и усвојили неки једностран став – ми затварамо Бога у јасно одређене категорије: «Он је ово и ово, и то и то. И ништа више од тога. А уколико спазим да се ти не уклапаш у категорију, коју сам себи задао, немам друге него да те одбацим.» Али долази Христос, пракса живота, и показује нам да ствари не стоје баш тако.

И све то није ништа ново. Књижевници и фарисеји су такође много мислили о

Света тајна исповести – Протосинђел Венијамин Ковачић

https://serbiaofyourheart.wordpress.com

http://holyconfessionofyourheart.wordpress.com

HOLY CONFESSION OF YOUR HEART

SERBIA OF YOUR HEART

Света тајна исповести

Протосинђел Венијамин Ковачић

Свету тајну исповести дефинише православна литургика као Тајну покајања, којом се човек чисти од грехова учињених после крштења. Исповест је, дакле, свештена радња у којој свештеник Цркве силом Духа Светога отпушта и разрешава хришћанина од грехова, које он исповеди и за које се каје. На ово упућују и саме Христове речи изговорене Његовим ученицима у јеванђељу по Јовану: „И ово рекавши, дуну и рече им: Примите Духа Светога! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн. 20,22).

Уосталом, и само Јеванђеље Христово почиње речима о покајању, а оно и у целини говори о љубави Божијој према грешнику. Будући да је Црква у свету – Тело Христово, кроз њу Христос у сваком времену поручује: „Јер нисам дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање“ (Мт.9,13). Љубав Божија према људима је, дакле, основ и смисао Оваплоћења Христовог, али

ШТА ЈЕ ЉУБАВ? – Волети значи желети добро другоме, Грчка

http://athensofmyheart.wordpress.com

http://orthodoxsaintvalentine.wordpress.com

ORTHODOX SAINT VALENTINE

ATHENS OF MY HEART

ШТА ЈЕ ЉУБАВ?

Волети значи желети добро другоме

Архимандрит Андреј Конанос

Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/89820.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Крајем прошле године Издавачка кућа Сретењског манастира је објавила књигу «Нека Бог говори» — зборник беседа и писама грчких духовника. Нудимо нашим читаоцима одломак из ове књиге – чланке архимандрита Андреја (Конаноса; рођ. 1970).

Отац Андреј је познати проповедник, дугогодишњи водитељ емисије «Невидљиви преласци» («Αθέατα περάσματα») на радију Пирејске митрополије. У многим градовима Грчке, Кипра и САД људи га позивају да држи предавања о духовним проблемима; текстове његових беседа са радија објављују водећи православни сајтови у разним земљама, они излазе као засебни зборници.

Љубав које у нашем свету има све мање и која је погрешно схваћена – једна је од главних тема предавања и беседа архимандрита Андреја.

Волети значи желети добро другоме

Сваком своје. За оно што се не свиђа мени уопште не мора да значи да се неће свидети ником другом. И напротив: уопште није чињеница да ће се оно што се свиђа мени обавезно свидети и теби. Зато имамо право на слободан избор: шта да

Видео: Кратке поуке – Старац Пајсије

http://saintpaisios.wordpress.com

SAINT PAISIOS OF MOUNT ATHOS

Кратке поуке – Старац Пајсије

Name(обавезно)

Email(обавезно)

Website

Comment(обавезно)

Σερβία: Χριστός Ανέστη! Αληθώς Ανέστη! ╰⊰¸¸.•¨* Video

http://orthodox-heart.blogspot.com

http://serbiaofmyheart.wordpress.com

SERBIA OF MY HEART

ORTHODOX HEART

Σερβία: Χριστός Ανέστη! Αληθώς Ανέστη!

Name(обавезно)

Email(обавезно)

Website

Comment(обавезно)

Святая преподобная мати Димитра Егорова Киевская из Бугарске (+1878)

http://saintsofmyheart.wordpress.com

http://synaxarion-hagiology.blogspot.com

https://serbiaofyourheart.wordpress.com

SERBIA OF YOUR HEART

SYNAXARION-HAGIOLOGY

SAINTS OF MY HEART

Святая преподобная мати Димитра Киевская

(М. А. Егорова 1810-1878 гг.)

основательница Киевского Свято-Введенского монастыря (1878)

18 апреля 2008 года Постановлением Священного Синода Украинской Православной Церкви монахиня Димитра (Матрона Александровна Егорова) была причислена к лику местночтимых святых. Отныне преподобная Димитра, обретя бессмертие, находится в одном ряду со святыми женами Руси.
Монахиня Димитра родилась в 1810 году в городе Силистрия (Болгария). Она была воспитана благочестивыми родителями Александром и Марией в духе православной веры, на многочисленных примерах жития и благочестия святых, прославивших болгарскую землю.

В конце 20-х годов XIX ст. семья преподобной Димитры переселилась в Бессарабию. Муж матушки Димитры, капитан российской армии Иван Егоров геройски погиб в Крымской войне (1853–1856). Сама матушка Димитра принимала участие в обороне Севастополя (1855–1856), помогая раненым на поле боя. За участие в Крымской войне она получила несколько наград, а также медаль за русско-турецкую войну (1877–1878), во время которой организовала лазарет для раненых воинов в своем доме в Киеве.

С 1856 года преподобная Димитра жила в Киеве, вела благочестивую жизнь. Господь привел ее на порог духовной жизни ― Промыслом Божиим матушка Димитра познакомилась с Киевским Митрополитом Исидором (Никольским) (1858–1860), который на долгие годы стал ее духовным отцом и наставником. Она глубоко почитала Митрополита и ничего не предпринимала без его благословения, находясь во всегдашнем послушании своему духовнику. Митрополит Исидор указал матушке подвижнический путь, следуя которым, она многое смогла сделать на благо Церкви и общества, проявить себя в истинно христианской деятельности. По предложению Владыки, матушка Димитра взяла на себя труд по созданию религиозной женской общины для вдов и сирот погибших воинов и бедных бесприютных женщин. В благословение и в покровительство будущей обители Митрополит Исидор преподнес досточтимую Боголюбскую икону Божией Матери.

Благочестивыми трудами матушки Димитры и на ее средства в 1860–1878 годах была создана первая в Киеве религиозная женская община ― Свято-Введенская, утвержденная Указом Императора Александра ІІ от 4/17 марта 1878 года. В 1901 году община была преобразована в общежительный монастырь.

Однако матушка Димитра не смогла возглавить созданную общину. Всевышнему Богу было благоугодно призвать свою праведницу в небесные обители Своя. Преподобная Димитра мирно почила 9/22 марта 1878 года в Санкт-Петербурге, в день памяти Сорока Севастийских мучеников, воинов Христовых. По распоряжению митрополита Исидора она была временно похоронена в Александро-Невской Лавре, в «палатке» при Федоровской церкви.

Преподобная Димитра была тайной монахиней, и постриг ее совершился по особому ходатайству Митрополита Исидора и его свидетельства о том, что матушка давно ведет подготовительную к монашеству жизнь.

8/21 августа 1878 года тело матушки Димитры было перевезено из Санкт-Петербурга в Киев и захоронено, согласно ее предсмертному пожеланию, в Введенской общине, в нижнем храме-усыпальнице. Ежегодно, 9/22 марта, в день ее кончины, и 26 октября/8 ноября, по случаю храмового праздника киевские митрополиты и архимандриты Киево-Печерской Лавры служили Божественную литургию и панихиду у могилы основательницы Свято-Введенской обители. Совершались поминальные службы и в Александро-Невской лавре.

16 сентября (по новому стилю) 1960 года, после закрытия Введенского монастыря, мощи матушки Димитры были перенесены из храма и перезахоронены на Зверинецком кладбище. 8/21 августа 1996 года, по благословению Блаженнейшего Владимира, Митрополита Киевского и всея Украины, и разрешению властей города состоялось обретение мощей матушки Димитры и их возвращение из Зверинецкого кладбища в обитель. При обретении мощей основательницы было установлено, что святые мощи сохранились частично, нетленными остались голова и верхняя часть тела. Под светским платьем подвижницы обнаружен монашеский параман, на лицо матушки был возложен «наличник», а само тело было обернуто мантией. Все это явилось наглядным подтверждением монашеского пострига матушки Димитры.

Современные насельники монастыря являются продолжателями молитвенного почитания памяти строительницы, поддерживая и развивая традиции, совершая богослужения в установленные дни.

Жизнь праведницы продлилась и после ее кончины. Подвигом своей богоугодной жизни преподобная Димитра получила от Господа дар благодатной молитвы и дивное дарование исцеления болезней людей.

Извор:

http://www.vvedenskiy.com.ua/index.php/media-arxiv/87-obitel/жизнеописания-святых/116-преподобная-мати-димитра-киевская

Name(обавезно)

Email(обавезно)

Website

Comment(обавезно)