Свети Герман Аљаски (+1836) – 9. августа, 11. марта, 15. новембар

http://orthodoxweb.blogspot.com

ORTHODOX WEB

Свети Герман Аљаски (+1836)

9. августа, 11. марта, 15. новембар

Свети Герман Аљаски [St Herman of Alaska] (+1836) један је од првих православних мисионара у Америци. У Православној цркви се поштује као светитељ — заштитник православних у Америци.

Рођен је 1756. године, у граду Серпуковски у Московској губернији. Већ у 16. години замонашио се у манастиру Свете Тројице у близини Санкт Петербурга. После много година једноставног монашког живота, монах Герман се преселио у велики и чувени Валаамски манастир који се налазио на острву усред језера. У то време игуман манастира је био праведни старац Назарије. Он је подучавао Германа духовном животу, пригрливши га као што би отац пригрлио свог сина. Одатле, са делом братства Валаамског манастира, одлази у Америку и тамо започиње свој мисионарски рад.

Свети Герман и још седам монаха су стигли на острво Кодијак 24. септембра 1794., на поморском броду под називом Три Светитељи и подвижници. Монаси су ширили Јеванђење и крстили многобројне Алеуте, на околним острвима. Многи староседеоци ових острва налазили су заштиту код њих од експлоатације и злостављања. Због тога су сами монаси били злостављани, хапшени и малтретирани. Герман је једини у преостао у овој мисији, остали су убијени, умрли природном смрћу или су се вратили у Русију.

У периоду од 1808. до 1818. године Свети Герман је живео на острву Јела. Острво Јела је готово у потпуности било покривено шумом и удаљено од мореуза око километар. На њему је направио испосницу и ту земљу је назвао „Нови Валаам“ по манастиру из којег је пошао у Америку. Он је ископао земуницу и живео у њој у посту и молитви до краја свог живота. У њој је касније и сахрањен. Монах Герман је живео животом потпуног себеодрицања: подизао је сирочад, али — у исти мах — држао сва монашка правила о посту, молитви и тиховању. Носио је исту одећу и лети и зими, трпећи страшне крајности аљаског поднебља. Преко одеће је носио само кожу јелена, коју није скидао нити мењао читавих осам година.

Поред испоснице саграђена је мала капела где га је локално становништво често посећивало. Они су му се често обраћали да моли за њих због честих епидемија, глади цунамија на острву, пожара на острву.

Умро је 15. новембра 1837. године, али није био сахрањен све до 13. децембра, јер свештеник није могао да дође да служи опело. Био је 30 година заборављен, како је и сам прорекао, оносно све до 1867. године када се откривају његове мошти.

Дана 11. марта 1969. године, Велики архијерејски синод Православне цркве у Америци (ОЦА) свечано је канонизовао Светог Германа. Он је први светитељ са тла Америке који је канонизован од стране Православне цркве.

Највећи део његових моштију чувају су у Саборној цркви Светог Васкрсења у Кодијаку, Аљаска.

Манастир светог Германа Аљаског му је посвећен.

Святая преподобная мати Димитра Егорова Киевская из Бугарске (+1878)

http://saintsofmyheart.wordpress.com

SAINTS OF MY HEART

ecb11fe6873e461b0dc9a7309a684882

sv-Dimitra

Святая преподобная мати Димитра Киевская

(М. А. Егорова 1810-1878 гг.)

основательница Киевского Свято-Введенского монастыря (1878)

18 апреля 2008 года Постановлением Священного Синода Украинской Православной Церкви монахиня Димитра (Матрона Александровна Егорова) была причислена к лику местночтимых святых. Отныне преподобная Димитра, обретя бессмертие, находится в одном ряду со святыми женами Руси.
Монахиня Димитра родилась в 1810 году в городе Силистрия (Болгария). Она была воспитана благочестивыми родителями Александром и Марией в духе православной веры, на многочисленных примерах жития и благочестия святых, прославивших болгарскую землю.

В конце 20-х годов XIX ст. семья преподобной Димитры переселилась в Бессарабию. Муж матушки Димитры, капитан российской армии Иван Егоров геройски погиб в Крымской войне (1853–1856). Сама матушка Димитра принимала участие в обороне Севастополя (1855–1856), помогая раненым на поле боя. За участие в Крымской войне она получила несколько наград, а также медаль за русско-турецкую войну (1877–1878), во время которой организовала лазарет для раненых воинов в своем доме в Киеве.

С 1856 года преподобная Димитра жила в Киеве, вела благочестивую жизнь. Господь привел ее на порог духовной жизни ― Промыслом Божиим матушка Димитра познакомилась с Киевским Митрополитом Исидором (Никольским) (1858–1860), который на долгие годы стал ее духовным отцом и наставником. Она глубоко почитала Митрополита и ничего не предпринимала без его благословения, находясь во всегдашнем послушании своему духовнику. Митрополит Исидор указал матушке подвижнический путь, следуя которым, она многое смогла сделать на благо Церкви и общества, проявить себя в истинно христианской деятельности. По предложению Владыки, матушка Димитра взяла на себя труд по созданию религиозной женской общины для вдов и сирот погибших воинов и бедных бесприютных женщин. В благословение и в покровительство будущей обители Митрополит Исидор преподнес досточтимую Боголюбскую икону Божией Матери.

Благочестивыми трудами матушки Димитры и на ее средства в 1860–1878 годах была создана первая в Киеве религиозная женская община ― Свято-Введенская, утвержденная Указом Императора Александра ІІ от 4/17 марта 1878 года. В 1901 году община была преобразована в общежительный монастырь.

Однако матушка Димитра не смогла возглавить созданную общину. Всевышнему Богу было благоугодно призвать свою праведницу в небесные обители Своя. Преподобная Димитра мирно почила 9/22 марта 1878 года в Санкт-Петербурге, в день памяти Сорока Севастийских мучеников, воинов Христовых. По распоряжению митрополита Исидора она была временно похоронена в Александро-Невской Лавре, в «палатке» при Федоровской церкви.

Преподобная Димитра была тайной монахиней, и постриг ее совершился по особому ходатайству Митрополита Исидора и его свидетельства о том, что матушка давно ведет подготовительную к монашеству жизнь.

8/21 августа 1878 года тело матушки Димитры было перевезено из Санкт-Петербурга в Киев и захоронено, согласно ее предсмертному пожеланию, в Введенской общине, в нижнем храме-усыпальнице. Ежегодно, 9/22 марта, в день ее кончины, и 26 октября/8 ноября, по случаю храмового праздника киевские митрополиты и архимандриты Киево-Печерской Лавры служили Божественную литургию и панихиду у могилы основательницы Свято-Введенской обители. Совершались поминальные службы и в Александро-Невской лавре.

16 сентября (по новому стилю) 1960 года, после закрытия Введенского монастыря, мощи матушки Димитры были перенесены из храма и перезахоронены на Зверинецком кладбище. 8/21 августа 1996 года, по благословению Блаженнейшего Владимира, Митрополита Киевского и всея Украины, и разрешению властей города состоялось обретение мощей матушки Димитры и их возвращение из Зверинецкого кладбища в обитель. При обретении мощей основательницы было установлено, что святые мощи сохранились частично, нетленными остались голова и верхняя часть тела. Под светским платьем подвижницы обнаружен монашеский параман, на лицо матушки был возложен «наличник», а само тело было обернуто мантией. Все это явилось наглядным подтверждением монашеского пострига матушки Димитры.

Современные насельники монастыря являются продолжателями молитвенного почитания памяти строительницы, поддерживая и развивая традиции, совершая богослужения в установленные дни.

Жизнь праведницы продлилась и после ее кончины. Подвигом своей богоугодной жизни преподобная Димитра получила от Господа дар благодатной молитвы и дивное дарование исцеления болезней людей.

Извор:

http://www.vvedenskiy.com.ua/index.php/media-arxiv/87-obitel/жизнеописания-святых/116-преподобная-мати-димитра-киевская