ШТА ЈЕ ЉУБАВ? – Волети значи желети добро другоме, Грчка

http://orthodoxsaintvalentine.wordpress.com

ORTHODOX SAINT VALENTINE

UzjfHzA.jpg

ШТА ЈЕ ЉУБАВ?

Волети значи желети добро другоме

Архимандрит Андреј Конанос

Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/89820.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Крајем прошле године Издавачка кућа Сретењског манастира је објавила књигу «Нека Бог говори» — зборник беседа и писама грчких духовника. Нудимо нашим читаоцима одломак из ове књиге – чланке архимандрита Андреја (Конаноса; рођ. 1970).

Отац Андреј је познати проповедник, дугогодишњи водитељ емисије «Невидљиви преласци» («Αθέατα περάσματα») на радију Пирејске митрополије. У многим градовима Грчке, Кипра и САД људи га позивају да држи предавања о духовним проблемима; текстове његових беседа са радија објављују водећи православни сајтови у разним земљама, они излазе као засебни зборници.

Љубав које у нашем свету има све мање и која је погрешно схваћена – једна је од главних тема предавања и беседа архимандрита Андреја.

Волети значи желети добро другоме

Сваком своје. За оно што се не свиђа мени уопште не мора да значи да се неће свидети ником другом. И напротив: уопште није чињеница да ће се оно што се свиђа мени обавезно свидети и теби. Зато имамо право на слободан избор: шта да Прочитајте више „ШТА ЈЕ ЉУБАВ? – Волети значи желети добро другоме, Грчка“

Видео: Кратке поуке – Старац Пајсије

http://saintpaisios.wordpress.com

SAINT PAISIOS OF MOUNT ATHOS

Кратке поуке – Старац Пајсије

Η σωτηρία μίας πόρνης και ενός ανθρώπου που ήθελε να αυτοκτονήσει στο Βελιγράδι της Σερβίας

http://agiosioannisdamaskinos.blogspot.com

ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ ΔΑΜΑΣΚΗΝΟΣ

Η σωτηρία μίας πόρνης

και ενός ανθρώπου που ήθελε να αυτοκτονήσει

στο Βελιγράδι της Σερβίας

Ἀναφέρει ὁ π. Στέφανος Ἀναγνωστόπουλος:

«Ἕνας ἱερέας ἀπ᾽ τό Βελιγράδι διηγήθηκε τήν ἑξῆς παράξενη ἱστορία, πού ἀφορᾶ μία ἀκόλαστη γυναῖκα, μία γυναῖκα τοῦ δρόμου, ἀπ᾽ τό Βελιγράδι.

Μία ἡμέρα πού αὐτή ἔκανε τή συνηθισμένη βόλτα της στούς δρόμους τοῦ Βελιγραδίου, γιά νά ἀσκήση τό ἀνήθικο ἐπάγγελμά της, περνώντας δίπλα ἀπό μία αὐλή, εἶδε κάποιον ἄνθρωπο, ὁ ὁποῖος ἐκείνη τή στιγμή προσπαθοῦσε νά κρεμασθῆ ἀπό ἕνα δένδρο, γιά νά αὐτοκτονήση. Ἔδεσε τό σχοινί στό κλαδί καί, περνώντας το γύρω ἀπ᾽ τόν λαιμό του, πήδηξε. Ἡ γυναῖκα, βλέποντας ὅλα αὐτά, πήδηξε βιαστικά πάνω ἀπ᾽ τό φράκτη, μπῆκε μέσα στήν αὐλή, ἔβγαλε ἕνα μικρό μαχαίρι ἀπ᾽ τήν τσέπη της καί ἔκοψε τό σχοινί. Ὁ ἄνθρωπος σωριάσθηκε στό χῶμα λιπόθυμος. Αὐτή ἄρχισε νά τόν τρίβη, μέχρι πού συνῆλθε. Τότε τῆς εἶπε:

—Γιά ποιό λόγο τό ἔκανες αὐτό; Γιατί δέν μέ ἄφησες νά πεθάνω; Δέν μοῦ ἀπομένει πλέον τιποτε. Λόγῳ φτώχειας θέλω νά φύγω ἀπό αὐτή τήν ἀθλία ζωή.

Ἠ γυναῖκα ἔβγαλε ὅλα τά χρήματα πού εἶχε ἐπάνω της καί τοῦ τά ἔδωσε. Στή συνέχεια ὑποσχέθηκε ὅτι θά τόν βοηθήση, μέχρι νά βρῆ δουλειά. Ἔτσι, ἕνα μέρος ἀπ᾽ τά χρήματα πού ἔβγαζε, τά ἔδινε γιά νά συντηρηθῆ αὐτός ὁ πτωχός ἄνθρωπος.

Ὕστερα ἀπό ἕξι μῆνες ἀρρώστησε βαριά. Ὅταν κατάλαβαν ὅτι πλησίαζει ἡ ὥρα τοῦ θανάτου της, κάλεσαν τόν ἱερέα νά τήν ἐπισκεφθῆ γιά Ἐξομολόγησι. Μετά, ἐνώπιον τοῦ ἱερέως, πρίν ξεψυχήση, ἄρχισε νά λέη:

—Πώ, πώ, Ἄγγελοι τοῦ Θεοῦ! Γιά ποιόν λόγο ἤλθατε σέ μένα; Δέν ξέρετε πόσο ἁμαρτωλή γυναῖκα εἶμαι;

Καί συνέχισε λέγοντας:

—Πώ, πώ, Κύριε Ἰησοῦ Χριστέ! Ἦλθες Ἐσύ σέ μένα τήν ἁμαρτωλή; Τί ἔκανα ἐγώ γιά νά ἀξίζω ὅλα αὐτά; Μόνο καί μόνο ἐπειδή ἔσωσα ἐκεῖνον τόν καημένο ἄνθρωπο ἀπ᾽ τό θάνατο; Ἀλλοίμονο σέ μένα τήν ἀνάξια! Πώ, πώ, πόσο μεγάλο εἶναι τό ἔλεος τοῦ Θεοῦ!
Λέγοντας αὐτά τά λόγια ξεψύχησε καί τό πρόσωπό της ἔλαμψε σάν νά τή φώτιζε μία κέρινη λαμπάδα.

Ἰδού, τί συμβαίνει, ὅταν σώζη κανείς τήν ψυχή ἑνός ἀνθρώπου! Ἰδού, πῶς μία καλή πράξι ἐλεημοσύνης γιά ἕνα συνάνθρωπό μας “σβήνει” πολλές δικές μας ἁμαρτίες!».

БУДИМО ПРИМЕР СВОЈОЈ ДЕЦИ – Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

http://faithbookorthodoxy.wordpress.com

FAITHBOOK – ORTHODOXY

БУДИМО ПРИМЕР СВОЈОЈ ДЕЦИ

Архимандрит Андреј Конанос, Грчка

Извор:

http://www.pravoslavie.ru/srpska/

http://www.pravoslavie.ru/srpska/109713.htm

ПРАВОСЛАВЉЕ

Деца не захтевају да одрасли буду савршени. Никада то не чине. Она не желе да никада не грешимо, да будемо безгрешни. Деца сваки наш покушај глумљења безгрешности схватају као лицемерје. Деца знају да ми сваки пут када се претварамо да смо јако добри излажемо «сами себе и једни друге» подсмесима. Она не траже савршенство од нас. Она траже искреност, уважење, пре свега уважење према нама самима, а после и према њима. Она траже духовни труд и да осете да ми улажемо читаву душу и озбиљно се односимо према животу, свету, Цркви.

Деца желе да се убеде да смо ми, у пуном смислу те речи, личности. А када прозру кроз наше дволично и притворно понашање, када увиде наше лицемерје, она то не могу да издрже. Њих не само да ужасава било који наш грех, већ нарочито та бесконачна представа у којој ми добровољно учествујемо.

Деца уважавају грешнике, а све се у њима руши, пре свега, од нашег лицемерја. Како ми је један дечак рекао:

–Драго ми је што имам таквог оца какав је мој тата. Нас двојица се јако добро слажемо. Он ми пружа подршку, поштује ме. Он води рачуна о мени и помаже ми. Тата ме радује.

Врло је ретко чути нешто тако од детета. А да ли твоје дете може о теби да каже: «Драго ми је што имам таквог тату или маму?»

Наравно, не мислим на радост коју осећаш након контакта са неким за кога си привезан заједничким страстима и гресима. Овде имам у виду нешто што ми је једном испричао неки гимназијалац:

–С оцем се супер слажем, он ме тако радује. Баш смо у добрим односима. Чак и уживамо у цигаретама заједно. Он је коначно схватио то и сада се више не скривам од њега, разумемо се. И мама пуши заједно с нама, они ме шаљу да купим цигарете за све. Узимам и за себе и за њих. Супер се слажемо.

Ја нисам мислио да треба да нас вежу заједничке страсти. Мада чак и таква повезаност може да садржи одређену дозу искрености и основу која касније може донети боље плодове. Али сада говорим о људима који живе кроз Цркву и који теже да изграде добар однос са својом децом. Циљ је надахнути дете тако да те оно сматра својим другом, али да те опет поштује, да гаји неки осећај светости.

Мислим на пријатељство које садржи и блискост и поштовање. А поврх тога још и јасне границе. «Свима сам био све, да какогод спасем кога», како каже апостол Павле (1 Кор. 9, 22), а на другом месту он истиче да свакоме припада «част» у складу са његовим местом у друштву (Рим. 13, 7). Треба постати све Прочитајте више „БУДИМО ПРИМЕР СВОЈОЈ ДЕЦИ – Архимандрит Андреј Конанос, Грчка“

#1 – Кад је Енглеска била Православна – Видео

http://greatbritainofmyheart.wordpress.com

GREAT BRITAIN OF MY HEART

CK3O4KEUEAAKpih

#1 – Кад је Енглеска била Православна

The God-Man – The Foundation of the Truth of Orthodoxy – By Saint Justin Popovich of Serbia (+1979)

http://saintsofmyheart.wordpress.com

SAINTS OF MY HEART

b7efa9e7e3a85c3baa6e5950d1e68b80.jpg

st-justin-popvich-2.jpg

THE GOD-MAN

THE FOUNDATION OF THE TRUTH OF ORTHODOXY

by

Saint Justin Popovich of Serbia (+1979)

All the truths of Orthodoxy emerge from one truth and converge on one truth, infinite and eternal. That truth is the God-man Christ. If you experience any truth of Orthodoxy to its limit, you will inevitably discover that its kernel is the God-man Christ. In fact, all the truths of Orthodoxy are nothing other than different aspects of the one Truth–the God-man Christ.

Orthodoxy is Orthodoxy by reason of the God-man, and not by reason of anything else or anyone else. Hence another name for Orthodoxy is God-manhood. In it nothing exists through man or by man, but everything comes from the God-man and exists through the Прочитајте више „The God-Man – The Foundation of the Truth of Orthodoxy – By Saint Justin Popovich of Serbia (+1979)“

Saint Nikolai Velimirovich the New Chrysostom of Serbia & Equal of the Apostles in USA & Canada (+1956)

http://usaofmyheart.wordpress.com

USA OF MY HEART

57361.ngsversion.1466467519229.adapt.676.1.jpg

2013-0213-st-nikolai-velimirovic.jpg

Saint Nikolai Velimirovich the New Chrysostom of Serbia

& Equal of the Apostles in USA & Canada (+1956)

Feast day: March 18

SNI10__21149.1316243293.1280.1280.jpg

Saint Bishop Nikolai Velimirovich: Serbia’s New Chrysostom

Source:

http://www.pravoslavie.ru/english/

http://www.pravoslavie.ru/english/46256.htm

ORTHODOX CHRISTIANITY

A biography of Saint Bishop Nikolai Velimirovic, published in Belgrade in 1986, bears the title, Novi Zlatoust, A New Chrysostom…. Nearly thirty years earlier, Saint John (Maximovitch), who had been a young instructor at a seminary in Bishop Nikolai’s diocese of Zica, had called him „a great saint and Chrysostom of our day [whose] significance for Orthodoxy in our time can be compared only with that of Metropolitan Anthony [Khrapovitsky]. … They were both universal teachers of the Orthodox Church.“ In another encomium, Bishop Nikolai’s worthy disciple and preeminent Serbian theologian, Archimandrite Justin Popovic, extolled his teacher as „the thirteenth Apostle, the fifth Evangelist.“

Bishop Nikolai was born December 23, the feast of Saint Naum of Ochrid, 1880, the eldest of nine children. His parents, Dragomir and Katarina, were pious peasant farmers in the Прочитајте више „Saint Nikolai Velimirovich the New Chrysostom of Serbia & Equal of the Apostles in USA & Canada (+1956)“